Jevrejski Mitoloski Recnik

Fülszöveg

Postovani citaoce, u clelu "Jevrejski mitoloski recnik", profesora Petrovica, náci ces mnogo nepoznatog i tebi neclovoljno jasnog o jevrejskom naroclu. Ne zato sto mislimo cla ti o tome nista ne znas, vec zato sto je potpuna istorija o je-vrejima uvek bila velika tajna.
Velika clubina vekova iz kője se oni pomaljaju cini Jevreje te-meljnim i ugaonim kamenom svetske istorije, bogouvazavanja i religioznosti.
Stoga nije slucajno da su Je-vreji istinski zasluzili cla se nazi-vaju "oclabranim bozijim narodom".
Cinjenica je da nijedan narod u dosadasnjoj istoriji nije ucinio da "bog postane deo ljudske svakidasnjice, njegova jedina Iju-bav i njegovo pritajeno i dubo-ko versko strahostrasce" kao sto je to ucinio jevrejski narod.
Upravo iz tog razloga, tako temeljnog, i dubokog uvaza-vanja i bogopostovanja, Jevreji su postali veliki narod, jer su oni jedini shvatili kakva je prava uloga "boga" u zivotu coveka.
íz tako koncipiranog verskog i svakodnevnog zivota, po strogim bozanskim... Tovább

Fülszöveg

Postovani citaoce, u clelu "Jevrejski mitoloski recnik", profesora Petrovica, náci ces mnogo nepoznatog i tebi neclovoljno jasnog o jevrejskom naroclu. Ne zato sto mislimo cla ti o tome nista ne znas, vec zato sto je potpuna istorija o je-vrejima uvek bila velika tajna.
Velika clubina vekova iz kője se oni pomaljaju cini Jevreje te-meljnim i ugaonim kamenom svetske istorije, bogouvazavanja i religioznosti.
Stoga nije slucajno da su Je-vreji istinski zasluzili cla se nazi-vaju "oclabranim bozijim narodom".
Cinjenica je da nijedan narod u dosadasnjoj istoriji nije ucinio da "bog postane deo ljudske svakidasnjice, njegova jedina Iju-bav i njegovo pritajeno i dubo-ko versko strahostrasce" kao sto je to ucinio jevrejski narod.
Upravo iz tog razloga, tako temeljnog, i dubokog uvaza-vanja i bogopostovanja, Jevreji su postali veliki narod, jer su oni jedini shvatili kakva je prava uloga "boga" u zivotu coveka.
íz tako koncipiranog verskog i svakodnevnog zivota, po strogim bozanskim zakonima, proisticu dubija i bogatija shvatanja moral-nih normi koja su uvek odraz covekovog odnosa prema bogu.
Svojim shvatanjem "odnosa prema bogu" Jevreji su postali sintagma za sve ljude sveta. Bog je kod nih nasao svoj svako-dnevni smisao u vaspitanju dece, odnosu prema poslu, ljubavi i postovanju drzave kao jedinog temelja koji stiti i cuva naciju.
Radmilo Petrovic roden je 4.7.1948. godine u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 1972. diplomirao je arheologiju, a 1975. godine istoriju umetnosti. Magistarski rad na grupi za arheologiju od-bi-anio je 1977, a doktorsku di-sertaciju 1992. godine.
Od 1980. do 1993. godine sa dr Boskom Babicem i dr Vla-dimirom Mosinom, u Prilepu, forrni rao je Instituí za istrazivanje staroslovenske kulture.
Profesor Petrovic je clan mnogih naucnih asocijacija u zeinlji i inostranstvu. Ucestvovao je na vise od pedeset meduna-rodnih kongresa i naucnih skupova. Napisao je vise od sto naucnih radova i dvadeset mo-nografija i sinteza.
Od 1998. godine predaje kao van red ni profesor Filozof-skog fakulteta u Pristini, i sef je katedre za istoriju umetnosti. Od 2001. izabran je za profesora Filozofskog fakuteta u Nisu za predmet istorija starog veka. Od 2002. godine izabran je za profesora Akademije za lepe umetnosti u Beogradu.
Za dopisnog cíana SANU predlagan je 1999. i 2003. godine. Vissza