Crven Ban

Fülszöveg

U índívídualnim I druötvením vidovima íívota, u umetnosti i duhu vremena danas postaié sve upadljiviji udeo erotskog. Viáesmíslenosf samog ovog pojma takode je donekle znak naáeg vremena. Umesto, na ialost, zaboravijenih platonovsklh uéenja o erosu, danas |e frojdovski libido postao krílatica naáe civfiizacije koja, iz razliőitih pobuda, preterano zbl)?ava erotsko sa skarednim, neéistim, nasílniékim i vulgarnim pojavama. Iz te meáavine rodena je pornografija^ ?Iji je smisao potpuno suprotan smislu erotskog.
Knjige ove biblioteke, kao izraz siobodne umetniéke maáte, bez sumnjer, te ukazati na korenitu razliku izmedu erotske umetnosti í pornograrije. Li Prva je slobodna, druga je u slu?bi nazadnih nastojanja i manipulacija. H Ne libeéi se da iznese na videlo ono áto je potlskiyano, zigosano ili r osporavano u razllóíte svrtie, erotska umetniéka knjiievnost prekoraÉujet V őesto one granice pristojnosti kője je gradansko licemerje nametnulo y kao svojevrsnu odt^ranu svojih interesa.... Tovább

Fülszöveg

U índívídualnim I druötvením vidovima íívota, u umetnosti i duhu vremena danas postaié sve upadljiviji udeo erotskog. Viáesmíslenosf samog ovog pojma takode je donekle znak naáeg vremena. Umesto, na ialost, zaboravijenih platonovsklh uéenja o erosu, danas |e frojdovski libido postao krílatica naáe civfiizacije koja, iz razliőitih pobuda, preterano zbl)?ava erotsko sa skarednim, neéistim, nasílniékim i vulgarnim pojavama. Iz te meáavine rodena je pornografija^ ?Iji je smisao potpuno suprotan smislu erotskog.
Knjige ove biblioteke, kao izraz siobodne umetniéke maáte, bez sumnjer, te ukazati na korenitu razliku izmedu erotske umetnosti í pornograrije. Li Prva je slobodna, druga je u slu?bi nazadnih nastojanja i manipulacija. H Ne libeéi se da iznese na videlo ono áto je potlskiyano, zigosano ili r osporavano u razllóíte svrtie, erotska umetniéka knjiievnost prekoraÉujet V őesto one granice pristojnosti kője je gradansko licemerje nametnulo y kao svojevrsnu odt^ranu svojih interesa. U ime viée moraine slobode, /'' protiv predubedenja, spremni da izazovu sablaznjavanje I anatemu, piscf^^ erotskih knjiga su po pravtlu revolucionisali samu knjiíevnu misao, a \ time \ duh svog vremena. Jer, erotske knjige mahom teie ill da v
doprlnose stvaranju jednog revolucionarnog morala ill su pak odjek morala svog vremena protiv kojeg protestuju. U tom smislu, erotsko ume da posluzi kao kljuő za posredno ukazivanje na pojave naizgled daleke, nesrodne ill 6ak suprotne samom erotskom, alise time samo potvrduje uverenje da je eros tvoröőki ?inilac.
1. Misei Fuko Istorija seksualnosti
Na koficama/
Maks Ernst: Ljudi o tome neée niäta znat)
2. Hjubert Selbi Poslednje skretanje za Bruklin
Na koricama / Maks Ernst: Otmica nevestc
3. Zorz Bataj Plavetnilo neba
Na koricama / Rene Magrit: Silovanje
4. Karlos Fuentes Aura
Na koricama / Dorotea Tenlng: Rodendan
5. Sandro Zanoto Venerina delta
Na koricama / Hans Belmer: Pepermintska kula u ?ast nezajailjlvih devojóica
6. Filip Rot Profesor zudnje
Ni^ koricama / Pol Delvo: Pigmalton
7. Anais Nin Prsten,
Na korica)nfl / Marina Depre: Amazonka
8. Vuk Stef. K^radiic Crven ban
Na koricama / Ovde se nalazi zadovoijstvo; Kamen! reljef
Uskoro izläzf Li Ju '
Prostirka za !!
telesnu moütvu
Márkiz de Sad Filozofija u budoaru
Nepoznati aütor Moj tajnl zivot
Ferenc Karinti Davno leto Jasunari Kavabata Uspavane lepotice Vissza