Fülszöveg
BIBLIOTÉKA MfiSIH^NE
Alhemicar uze knjigu kojuje neko iz karavana poneo sa sobom. Knjiga je bila bez korica, ali on je aspeo da utvrdi da je njen autor Oskar Vajla, Listajuci knjigu naisao je na pricu o Narcisu.
Alhemicar je poznavao legenda o Nafchúfilepom inladicu koji je isao da posmatra sop-stvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio opcinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji !sm nazvali narcis.
Ali, Oskar Vajld nije tako zavrsio ova pricu. ^
On je napisao da su, kada je Narcis umro, dosle sumske nimfe-i zatekle dotle slatko-vodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.
- Zastoplaces? - upitase sumske nimfe.
- Placem m Narcisom - rece jezero.
- Ah, nimalo nas ne cudi sto places zbog Narcisa - nq.stavise one. Ipored toga sto smo mi sve stalno trcale za njim po sumi, ti si bilo jedino kóje je imalo priliku da izbliza posmatra nje-govu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? - upita jezero.
-Ako bi to...
Tovább
Fülszöveg
BIBLIOTÉKA MfiSIH^NE
Alhemicar uze knjigu kojuje neko iz karavana poneo sa sobom. Knjiga je bila bez korica, ali on je aspeo da utvrdi da je njen autor Oskar Vajla, Listajuci knjigu naisao je na pricu o Narcisu.
Alhemicar je poznavao legenda o Nafchúfilepom inladicu koji je isao da posmatra sop-stvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio opcinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji !sm nazvali narcis.
Ali, Oskar Vajld nije tako zavrsio ova pricu. ^
On je napisao da su, kada je Narcis umro, dosle sumske nimfe-i zatekle dotle slatko-vodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.
- Zastoplaces? - upitase sumske nimfe.
- Placem m Narcisom - rece jezero.
- Ah, nimalo nas ne cudi sto places zbog Narcisa - nq.stavise one. Ipored toga sto smo mi sve stalno trcale za njim po sumi, ti si bilo jedino kóje je imalo priliku da izbliza posmatra nje-govu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? - upita jezero.
-Ako bi to osim tebe mogao bolje da zna? - odgovorise iznenadene nimfe. - Na kraju kra-jeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je zja trenutak zacutalo. Najzad, rece:
- Ja placem za Narcisom, ali nikad nisam primetilada je Narcis lep. Oplakujem Narcisa zato sto sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih ociju da vidim odraz svoje sopstvene lepóte.
„Lepe liprice", rece Alhemicar.
„Mudra i inspiratívna prica o hodocascu koje bi trebalo da u svom zivotu svi pre-duzmemo."- Skot Pek, pisac knjige Put kojim se rede ide.
„Topla i egzotikom zacinjena prica. Bez obzira da li se slazete ili ne sa Koeijovom fílo-zofíjom, to je prica koja greje i srce i dusu." - Bergensavisen, Norveska. „Remek délo poezije i covecností trenutak ciste srece u ovom ponekad tako mracnom XX veku." -Elle, Francuska.
„Knjiga o samospoznaji i vernosti sopstvenom snu. Ona podseca na Egziperijevog Malog
princa, Gibranovog Proroka i biblijske legende." - Gazeta Wyborcza, Poljska.
„Paulo Koeljo je dosegao legenda o mudrom pripovedacu." - Corriere della sera, Italija.
„Nezaboravna prica o najzanimljivijem od svih putovanja: o putovanju ka ispunjenju
sopstvene sudbine. Preporucujem Alhemicara svakome ko je u potpunosti predan svojim
snovima." - Entoni Robins, pisac knjige Probuditi diva u sebi.
„Koeljo je istinski alhemicar naseg vremena." - The Economist, Engleska.
Paulo Koeljo je roden u Rio de Zaneiru 1947. godine. Zapoceo je studije prava, ali ih je napustio 1970. da bi putovao svetom. Po povratku u Brazil postaje kom-pozítor popúlame muzike. Pro-slavío se hitovima koje je pevao cuveni brazilskí rok pevac Raúl Seisas, a njegove kompozicije izvodile su i sve velike zvezde brazilske muzicke scene 70-ih i 80-ih godina, kao sto su Rita Li, Elis Rezina, Marija Betanija i mnogi drugi.
Paulo Koeljo je proucavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Posto je pesice presao put hodo-casnika dug 830 km do Santjaga de Kompostele, 1986. godine na-pisao je Dnevnikjednog carobnja-ka, koji je 19 nedelja bio prvi na listi najprodavanijih knjiga u Bra-zilu. Nakon Alhemicara (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio jos cetiri knjige: Brida (1990), Valkirije (1992), Na obali reke Pjedre sedela sam i pla-kala (1994) i Peta gora (1996).
Alhemicar objavljen u Brazilu u preko 130 izdanja u ukupnom tirazu od 3 miliona primeraka. Preveden je na 36 jezika i objavljen u preko 50 zemalja, od Ame-rike preko Evrope do Azije. Uku-pan tiraz Koeljovih dela u Brazilu prelazi 5 miliona primeraka, a u prevodu na druge jezike 10 mi -liona primeraka.
Americko drustvo knj izara pro-glasilo je roman Alhemicar naj-boljom knjigom za mlade u 1994. godini, francuski casopis Elle knjigom godine 1995, u Jugoslavi-ji je dobio nagradu "Zlatni best-seler" Televizije Beograd i Vecer-njih novosti (1995,1996) Holivudska filmska kompanija „Warner Bross" otkupila je prava za snimanje filma po istoimenoj knjizi i poverila reziju fran-cuskom reditelju Klodu Lelusu. O vu „svojevrsnu filozofsku baj-ku" kriticari su poredili s Malini princom Sent Egziperija zato sto odise zivotnim optimizmom i san tumaci ne kao bekstvo nego kao nacin spoznavanja skrivene real-nosti.
Vissza